B. PUZOVIĆ
29. 07. 2021. u 09:11 KAO begunac iz očajne čete koja zauzmima poslednji položaj, s desnom u levoj ruci, pun rana i ožiljaka iz bitaka za sopstvenu dušu, opet stojim nasred Belobrodske, dvaput rušene ćuprije.
Foto Arhiva
Stojim, kao nekoć što sam stajao, osim što mlad više nisam, već strošen od vijanja po Nepočin-polju i skrivanja od onih koji kupe književnu veresiju, za šta je odavno zalegla i ortačka kobila, bangava i netimarena, pa pehotno moram preko vode - do svog groba, za koji ne znam da l` će se kopati tamo ili ovamo, kao što još nisam uvardao: da li sam u životu doista mrtvovao, ili sam, u mrtvarluku tobož živeo.