Za to vreme bilo je svega, od toga da klinički mrtav pacijent posle sat vremena reanimacije oživi i ode kući, preko vađenja kesica droge iz stomaka, sve do pacijenta koji se lekarima ispovedaju jer misle da im je došao sudnji dan .
Svako ko uđe u Urgentni centar mora da bude pregledan i sve što nigde drugde ne može da bude rešeno ovde se rešava. Odavde lekari nemaju gde drugo da pošalju pacijenta, ako rešite problem, rešili ste. Ako neko umire, nije mu dobro, a vi ne znate šta je, možete da okupite za pola minuta sve kolege da se dogovorite šta i kako. Nema zakazivanja i planskih pregleda. Susreti sa pacijentima su najraznovrsniji, dramatični, spontani i smešni. Tu vlada jedan iskren odnos, nema nikoga više osim pacijenta i lekara. Ako pacijent može da govori, saznajemo o čemu se radi i vrlo brzo, u prvim minutima imamo dijagnozu, naročito kada je srce u pitanju. Ako je sakriveno i ne možemo da otkrijemo šta mu je, nekada to bude i do sat i po , kaže dr P