Život u Crnom moru sve je siromašniji zbog njegove poluzatvorenosti koja dovodi do slabijeg protoka kiseonika i drugih tvari, a situaciju dodatno pogoršavaju preterani izlov, prljave reke, izgrađene brane, invanzivne vrste i promena klime, upozoreno je ove nedelje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od svih svetskih mora riblji fond u najgorem je stanju na Mediteranu i Crnom moru, koje se graniči sa šest zemalja, ali se njegov vodni sliv prostire na čak 23 države, a najveći uticaj imaju reke Dunav i Dnjepar, piše danas Hina.
„Crno more je blizu takozvane crvene linije iza koje bi proces propadanja ekosastava mogao postati nepovratan“, upozorila je dr Radoslava Bekova s Instituta za okeanologiju Bugarske akademije nauka u studiji „Bugarsko ribarstvo i akvakulture u Crnom moru“, te dodala kako na bioraznolikost najveći uticaj ima industrijski ribolov.