На њој је требало да се раматра аутентично тумачење одредби три закона, под које потпадају банкарски спорови.
Упућени кажу да би у пракси то значило да се поништава став Врховног касационог суда из 2018. да је наплата трошкова обраде кредита незаконита.
"То би значило да грађани спорове који су у току губе, а оне који су добили били би доведени у ситуацију да се ти спорови сада поново активирају по тужбама банака против грађана и да изгубе спорове и да морају да врате новац банкама. То би била директна последица усвајања ових аутентичних тумачења", објашњава председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац.
"То питање је тек требало да се разматра у наредном периоду, да је остало у процедури. Пошто ти предлози више нису у процедури, сада нема никаквих наговештаја нити могућности да дође поново подношење, односно разматрање", указује Дачић.
Одлуку да се предлог не разматра поздравила су струковна удружења. Кажу, то би било задирање законодавне у судску власт.
Реаговало је и Министарство правде.
"Свесни смо изазова са којима се суочавају привредни и финансијски сектор, као и правосуђе због постојања масовних тужби у банкарским споровима. У том смислу, Министарство правде посвећено ради на Нацрту закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, чије одредбе треба да доведу до смањења броја тужби, растерећења појединих судова, као и смањивања трошкова за Републику Србију који су последица банкарских спорова, имајући у виду да држава исплаћује огромна средства због повреде права на суђење у разумном року", навела је министарка правде Маја Поповић у писаној изјави.
Пред судовима, процењује се, има око 200.000 тужби против банака.
До сада је донето 10.000 правоснажних пресуда - да грађани могу да наплате свој новац, јер су банке поступале незаконито.