ega?
Nekoliko meseci kasnije sam u rokovniku – jedinom predmetu iz bivšeg civilnog života koji mi je nešto značio – pronašao prevod pesme The End”. Zalepljen isečak iz omladinske rok štampe. Dugo se te stvari nisam setio. Ustanovio sam da je još uvek znam napamet. Ti stihovi su mi pali na um opet na straži – te godine smo stalno čuvali nešto od nekog.
Cev puške se ledila na severcu, susnežica koja prelazi u sitni, podmukli sneg i tama slabo pocepana rasvetom uz kasarnsku ogradu.
Svet pred zoru ponekad izgleda kao samrtnik koji se nikada neće probuditi.